ŠARENI KUĆNI PJEVAČ

O teškoćama i ushitima prevođenja poezije Abdulaha Sidrana na francuski jezik 

Otkud želja za prevođenjem tuđih pjesama? Za rekreaciju, u doslovnom smislu, to jest, ponovno stvaranje: re + kreacija? Za djelomično i privremeno prisvajanje, ili … osvajanje teksta? Ili se radi o vrsti djetinjaste, mada zahtjevne razonode sličnoj rasklapanju motora, satova, igrački, otvaranju elektro-uređaja s ciljem otkrivanja šta to ima unutra, kako rade opruge, točkići, zupčanici, ali i sa stalnom zebnjom da li će motor, uređaj ili igračka proraditi kad je ponovno sklopimo? Da li je rekreirana pjesma na drugom jeziku nepoznata strankinja ili dvojnica, nekakva tetka iz Engleske, Amerike ili iz Francuske koja tek ovlaš potsjeća na original? Radi li se o nekoj vrsti frankenštajnskog izazova? U kojoj mjeri smo u stanju ostvariti pretakanje jednog teksta nastalog u određenom civilizacijskom okružju, u neki drugi, a da ovaj sačuva smisao, draž i živost ? Na koje ustupke smo spremni tokom tog pretumbavanja ? Na koje izbore ? Šta obavezno sačuvati, a šta baciti prilikom selidbe iz jednog u drugi jezik, iz jedne kulture u drugu? Smisao jamačno moramo sačuvati, ali smisao na okupu i pod dirigentskom palicom drže ritam i forma.

Omogućiti otkrivanje nekog teksta nepristupačnog zbog jezičke barijere  je velikodušan poduhvat, ali ne samo, i ne uvijek... Uvjerila sam se u to za vrijeme rata u Bosni u periodu od 1992 do 1995 godine. Prevela sam na vlastitu ruku i inicijativu, a uz pomoć prijatelja nadarenih književnim senzibilitetom, nekolicinu Sidranovih pjesama na francuski i engleski jezik. Energija (sinergija!) proizvedena tokom prevođenja tih pjesama bila je pozitivna, budila dodatnu snagu i ponos. Ostavljene i zaboravljene po strani bile su naše brige i bijes zbog nemoći i pasivnosti svijeta koji je ravnodušno promatrao pokolj mog naroda!

Prijevodi bili su objavljeni u časopisima, neki su nestali, ali većina je negdje zatrpana među mojim papirima. Neke od tih pjesama bile su intimističke, bezvremenske (primjerice, ona Sidranova posvećena starom židovskom groblju na Koševu), ali neke, angažirane, ticale su se ondašnje katastrofalne situacije u kojoj su se nalazile Bosna i Hercegovina i njeno stanovništvo. Sjećam se osobito Sarajevske molitve u kojoj pjesnik preklinje Boga neka skloni zvijeri sa sarajevskih obronaka i planina, izuzimajući prave životinje kao što su veprovi, mačke, vukovi, svinje, slavuja i slične.

SARAJEVSKA MOLITVA

Kumim te Bogom, veliki Bože, 


skloni sa svijeta Životinje! 


Nek preostane sve od mačijeg roda, 


moje sirotinjstvo neka preostane, 


ali - skloni Životinje.

U pseći rod ne diraj, 
ne dotiči tice, 


samo te molim, milosni Bože - 
skloni Životinje.

Skloni Životinje, sa obronaka, skloni.


Skloni Životinje, preklinjem te, Bože - 


ali ne diraj svinju ni vepra, ne diraj 
slavuja, ni kućnoga šarenog pjevača.

Ne diraj ništa u šta je lijepo pogledati! 


Ne diraj ništa. Ali Životinje svakako skloni.

Mrave ne diraj, i marvu zanemari, 


ali Životinje - skloni. 


Gdje si ih metno, otuda ih skloni. 


Sa obronaka, poviše gradova, skloni.

Sa svijeta, gdje si ih metno, skloni.

Skloni ih, Bože, 
i pomozi im, Bože. 


Niko im, bez Tebe, pomoći ne može.

Nema im nigdje stana ni staništa, 
na oba svijeta - kuće ni kućišta.

Skloni ih, Bože,

sa oba svijeta.

Skloni,

i pomozi.

Moj prevodilački poduhvat Sidranove Sarajevske molitve bio je sasvim spontan i nezvaničan. Naime, Sidrana je u to doba na inicijativu Francis-a Bueb (danas odgovornog za Francuski kulturni centar Andre Malraux u Sarajevu) na francuski jezik zvanično je prevodila profesionalna prevodilica Mireille Robin. U jednom času nalazila sam se u uredu Francis-a Bueb+a u trenutku kad je upoređivao moj amaterski prijevod Sarajevske molitve sa prijevodom Mireille Robin. Tvrdio je kako moj prijevod nije dovoljno energičan niti jak. Kao što se iz priložene pjesme vidi, pjesnik u refrenu moli Boga neka skloni s brda životinje. Ali Francis, misleći uostalom s pravom, da su oni metafora za četnike, ljutito je insistirao kako sam namjesto skloni ili ukloni trebala reći otjeraj ili prognaj u vražju mater… Ukratko, smatrao je da je politička situacija dramatična, da treba pokazati zube i prestati glumiti finoću!

Bilo je uzaludno suprotstavljati mu se govoreći kako je pjesnik u originalu upotrijebio glagol skloniti. Sam Sidran napisao mi je nedavno kako je inspiraciju za ton i izbor leksičkog materijala (preklinjati, kumiti, moliti, milost, itd) preuzeo iz kršćanskog molitvenog žargona. U pjesnikovim stihovima, kao što i to dolikuje molitvi, nema agresivnosti niti histerije, a bosanski narod je upravo takav, strpljiv, neodlučan, neefikasan, neprijeteći. Dobro je to Sidran skužio. Moj prijevod aktivisti Francis-u nimalo nije odgovarao, ali ga ja za to ne mogu, i u svakom slučaju, ne želim okriviti.

Osim te ideološke prepirke, veliki problem za prevođenje predstavljao mi je Sidranov stih :

… ne diraj 
slavuja, ni kućnoga šarenog pjevača.

Nisam razumjela na koju pticu je pjesnik mislio spominjući šarenog kućnog pjevača.

Da li je mislio na papagaja? 

Međutim papagaji, ili papige, mada se kao kućni ljubimci mogu vidjeti u domovima i stanovima diljem planete, ipak su po definiciji egzotične ptice koje žive u prašumi i nemaju puno veze sa slavujom, mačkom, psom, veprom, svinjom, to jest uobičajenim vrstama naših životinja i nimalo egzotičnog europskog kontinenta.

Osim toga papagaj nema reputaciju pjevača.

A da li je pjesnik možda pravio aluziju na … kanarinca? Da, ali kanarinci su žuti, nisu šareni.

Da li je mislio na sjenicu? Na francuskom se sjenica kaže mésange. I bilo bi neke poetske ali i prizemne logike u tom ekvivalentu za šarenog kućnog pjevača. Da, ali sjenice nisu osobito šarene.

Dugo smo sa mojim francuskim suradnicima razglabali i razbijali glavu na temu raznolikih krilatih stvorenja, ali niti jedno rješenje nije pasalo.

A nije nikako bilo moguće doslovno prevesti na francuski šareni kućni pjevač jednostavno zato jer bi to na francuskom bilo besmisleno.

Onda sam shvatila zašto je Mireille Robin prvoklasna prevodilica i prokužila pravu metodologiju. U mislima vidjela sam je kako lista ilustriranu encikopediju posvećenu pticama i ornitologiji u potrazi za šarenim pticama s prijatnim cvrkutom, a koje se lako daju pripitomiti. Mireille nalijeće na pticu koja se na našem jeziku zove pastirica (Motacilla clara), a na francuskom bergeronnette a koja savršeno odgovara smislom, melodijom i ritmom Sidranovom šarenom kućnom pjevaču.

Čestitke i aplauz za Mireille Robin i jedna pouka iz cijele te afere: Prevođenje, pa ticalo se samo poezije ili književne proze, također se sastoji u upornom traganju terminologije iz svakojakih znanstvenih područja. 

Evo njenog prijevoda Sarajevske molitve. To je moj skromni hommage šegrta nenadmašnoj majstorici Mireille Robin  čije prezime na koncu znači crvendać !

PRIERE DE SARAJEVO

Seigneur, je t'en supplie, Dieu de magnificence,

Chasse ces Bêtes de la face du monde
Laisse-moi les petits chats
Laisse-moi ma misère
Mais chasse ces Bêtes !

Ne touche pas aux chiens
Ne fais aucun mal aux oiseaux
Mais je t'en supplie, Dieu de miséricorde
Chasse ces Bêtes !

Chasse ces Bêtes qui sont sur les collines, chasse-les !
Chasse ces Bêtes, je t'en supplie, mon Dieu !
Ne touche pas au cochon ni au sanglier,
Ne fais aucun mal au rossignol ni à la bergeronnette.

Ne fais aucun mal à tout ce qui est beau à regarder.
Ne leur fais aucun mal. Mais ces Bêtes-là, chasse-les !

Ne touche pas à la fourmi, ne t'acharne pas sur les bestiaux,
Mais ces Bêtes-là, chasse-les !
Chasse-les de l'endroit où tu les a placés,
Chasse-les des collines qui dominent la ville,
Chasse-les de la face du monde où tu les as mises.

Chasse-les, mon Dieu,
Et viens leur en aide, mon Dieu,
Nul autre que Toi ne peut les secourir.
Ils ne sauraient avoir leur place
En ce bas monde pas plus que dans l'au-delà.

Chasse-les, mon Dieu,
Et de l'un et de l'autre,
Chasse-les
Et accorde nous ta grâce !