Ne tako daleko od razmedja Sedme ulice s Avenijom B, dvojica beskucnika istresli su ogromnu crnu vrecu za smece punu rashodovanih igracaka. Uprkos kisi, zaustavili smo se privuceni kao magnetom prizorom ‘sretnih’ klosara, veselim bojama i obiljem igracki. Medju njima bilo je najvise dinosaurusa svih vrsta i velicina (cijeli Jurassic park u malom !), mnostvo autica, kamiona, vatrogasnih vozila, robota transformera, likova iz Diznijevih filmova, kauboja, Indijanaca, jako puno zivotinja, domacih, egzoticnih, playmobil figurica, pocev od mehanicara do astronauta. Cijeli prizor licio je na neku vrstu retrospektive nekoliko poglavlja americke filmske industrije. Jos nekoliko vreca, uredno svezanih, lezale su pokraj na vlaznom plocniku.
Klosar broj jedan slagao je na jednu hrpu aute i kamione. S vremena na vrijeme, izdvajao bi poneki od njih, provjeravao mu izbliza stanje karoserije, unutrasnjost, rad tockica – rulajuci ih po dlanu - a kad bi mu se koji izuzetno dopao, ubacio bi ga, smijehureci se ispod tankih brkova, u vec nabubreli dzep svog ruksaka.
Klosar broj dva, iz napola otvorena vrece, izabirao je plasticne dinosauruse, razgledao ih sa svih strana, a onda slagao na hrpu ‘Dinosaurusi’. S vremena na vrijeme ubacio bi u ruksak one koji su mu se izuzetno dopali. Imao je duge i tanke prste ukrasene prstenjem s krupnim ‘dragim’ kamenjem. Onaj sa meksikanskim brkovima podigao je uvis jedan od autica, nudeci nam ga velikodusno na dar.
‘U srcu ostao sam dijete, priznao je. Ljubitelj dinosaurusa pruzao nam je neke od svojih sticenika, prevelikih za njegov ruksak, ili mozda zato jer ih je vec imao u svojoj zbirci.
Ustrucavali smo se i snebivali. Niko od nas nije htio priznati da je ostao dijete u srcu.
Kad su shvatili da niti dinosaurusi ni autici nisu uspjeli steci nove vlasnike, jednostavno su rekli :‘Izvolite, posluzite se ! Rasporili su jos jednu vrecu za smece. Iz nje je potekla bujica novih pterodaktila, tiranosaurusa, robota, autica, kamiona, pokemona i bog te pita cega. Nakon nekoliko trenutaka oklijevanja, nismo odoljeli, stali smo i mi razgledati izbliza neocekivano blago s igrackama.
‘Vidi ovaj, kako je dobar ! Imao sam isti ovakav auto kad sam bio mali ! Ja volim ovu kocku ! A vidi klikere ! Skroz novi.
Stali smo dijeliti i darivati jedno drugom igracke kao na nekoj bozicno-novogodisnjoj veceri.
Padala je sitna, dosadna kisa.
